Предмет кривичног поступка
Кривични поступак је законом регулисано предузимање кривичнопроцесних радњи од стране кривичнопроцесних субјеката у циљу доношења одлуке суда о кривичном делу, кривици, кривичној санкцији и другим процесним захтевима кривично процесних субјеката.[1] Закон који регулише кривични поступак је Законик о кривичном поступку (ЗКП), и он утврђује правила чији је циљ да нико невин не буде осуђен, а да се учиниоцу кривичног дела изрекне кривична санкција под условима које прописује кривични закон, на основу законито и правично спроведеног поступка (чл. 1. ст. 1. ЗКП). Овим закоником утврђују се и правила о условном отпусту, рехабилитацији, престанку мере безбедности и правних последица осуде, остваривању права лица неосновано лишеног слободе и неосновано осуђеног, одузимању имовинске користи, решавању имовинскоправног захтева и издавању потернице и објаве (чл. 1. ст. 2. ЗКП).
Предмет кривичног поступка је материја која се у њему расправља и о којој суд треба да донесе одлуку. Сваки кривични поступак мора да има бар један основни предмет уз који могу да се јаве и споредни предмети поступка. Основни предмет кривичног поступка је кривична ствар (causa criminalis), односно утврђивање да ли одређена радња представља кривично дело, утврђивање кривице и изрицање адекватне кривичне санкције под условима предвиђеним законом. Споредни предмет кривичног поступка, према својој правној природи, није кривичноправна ствар, већ ствар која припада некој другој грани права (грађанском, уставном, управном и др.) и не јавља се у кривичном поступку обавезно, већ евентуално, уз основни предмет поступка. О споредном предмету се расправља и одлучује у кривичном поступку због везе која постоји између њега и основног предмета (кривичне ствари), а може се односити на имовинскоправни захтев, претходна (прејудицијална) питања и трошкове поступка. Суд је дужан да у кривичном поступку одлучи о трошковима поступка (обавезан споредан предмет), док одлучивање о имовинскоправном захтеву и претходним питањима спада у факултативни споредни предмет (одлука о овим питањима може бити донета у другом поступку, независно од кривичног поступка).[2]
Кривични поступци се могу поделити на три врсте и то на: редовни кривични поступак; посебни кривични поступак и помоћне поступке. Редовни кривични поступак спроводи се за кривична дела са запрећеном казном затвора преко 8 година. Посебни кривични поступци јесу они у којима се као и у редовном кривичном поступку решава кривична ствар, но разлика је у врсти и тежини кривичних дела за која се спроводе и у својствима њихових извршилаца. Они имају своје особености и карактеришу их извесна одступања од редовног кривичног поступка. У посебне кривичне поступке спадају: скраћени кривични поступак; рочиште за изрицање кривичне санкције; поступак за изрицање судске опомене; поступак према малолетницима; поступак за кривична дела организованог криминала, корупције и друга изузетно тешка кривична дела; поступак за ратне злочине; поступак за примену мера безбедности и поступак за одузимање имовинске користи. Помоћни поступци доприносе решавању одређених процесних питања од чијег правилног решавања зависи успешно спровођење и окончање кривичног поступка у датој кривичној ствари. У помоћне поступке спадају: поступак за опозивање условне осуде; поступак за преиначење одлуке о казни; поступак за пуштање на условни отпуст; поступак за рехабилитацију, поступак за престанак мера безбедности или правне последице осуде; поступак за остваривање права лица неосновано лишеног слободе и неосновано осуђеног, поступак за пружање међународне правне помоћи у кривичним стварима и поступак за издавање потернице и објаве.[3]
Значење израза (чл. 2. ЗКП)
Чланом 2. ЗКП-а одређено је значење појединих израза употребљених у том законику и то:
1) „осумњичени“ је лице према коме је због постојања основа сумње да је учинило кривично дело надлежни државни орган у предистражном поступку предузео радњу прописану овим закоником и лице против кога се води истрага;
2) „окривљени“ је лице против кога је подигнута оптужница која још није потврђена, или против кога је поднет оптужни предлог, приватна тужба или предлог за изрицање мере безбедности обавезног психијатријског лечења, а главни претрес или рочиште за изрицање кривичне санкције још није одређено, односно израз који служи као општи назив за осумњиченог, окривљеног, оптуженог и осуђеног;
3) „оптужени“ је лице против кога је оптужница потврђена и лице за које је поводом оптужног предлога, приватне тужбе или предлога за изрицање мере безбедности обавезног психијатријског лечења одређен главни претрес или рочиште за изрицање кривичне санкције у скраћеном кривичном поступку;
4) „осуђени“ је лице за које је правноснажном одлуком суда утврђено да је учинилац кривичног дела или противправног дела одређеног у закону као кривично дело, осим ако се на основу одредаба Кривичног законика сматра неосуђиваним;
5) „тужилац“ је јавни тужилац, приватни тужилац и оштећени као тужилац;
6) „јавни тужилац“ је Републички јавни тужилац, апелациони јавни тужилац, виши јавни тужилац, основни јавни тужилац, јавни тужилац посебне надлежности, заменици јавних тужилаца и лица која су законом овлашћена да их замењују;
7) „приватни тужилац“ је лице које је поднело приватну тужбу због кривичног дела за које је законом прописано кривично гоњење по приватној тужби;
8) „оштећени као тужилац“ је лице које је преузело кривично гоњење од јавног тужиоца;
9) „странка“ је тужилац и окривљени;
10) „оптужба“ је оптужница, оптужни предлог, приватна тужба и предлог за изрицање мере безбедности, односно израз који служи као општи назив за акт тужиоца у коме су наведена обележја кривичног дела или противправног дела одређеног у закону као кривично дело;
11) „оштећени“ је лице чије је лично или имовинско право кривичним делом повређено или угрожено;
12) „заступник оштећеног“ је законски заступник и пуномоћник оштећеног, оштећеног као тужиоца и приватног тужиоца;
13) „полиција“ је орган министарства унутрашњих послова, службеник тог органа и службеник одговарајућег иностраног органа који, у складу са међународним правом и овим закоником, предузима радње на територији Републике Србије, на њеном броду или ваздухоплову, као и други државни орган са полицијским овлашћењима, ако је то овим закоником или другим законом одређено;
14) „поступак“ је предистражни поступак и кривични поступак;
15) „орган поступка“ је јавни тужилац, суд или други државни орган пред којим се води поступак;
16) „надлежна адвокатска комора“ је адвокатска комора у чији именик је адвокат уписан;
17) „основ сумње“ је скуп чињеница које посредно указују да је учињено кривично дело или да је одређено лице учинилац кривичног дела;
18) „основана сумња“ је скуп чињеница које непосредно указују да је одређено лице учинилац кривичног дела;
19) „оправдана сумња“ је скуп чињеница које непосредно поткрепљују основану сумњу и оправдавају подизање оптужбе;
20) „извесност“ је закључак о несумњивом постојању или непостојању чињеница, заснован на објективним мерилима расуђивања;
21) „основно испитивање“ је постављање питања сведоку, вештаку или другом испитиваном лицу од стране странке, браниоца или оштећеног који је предложио испитивање;
22) „унакрсно испитивање“ је постављање питања сведоку, вештаку или другом испитиваном лицу од стране супротне странке или оштећеног, после основног испитивања;
23) „лишење слободе“ је хапшење, задржавање, забрана напуштања стана, притвор и боравак у установи који се, у складу са овим закоником, урачунава у притвор;
24) „ванбрачна заједница“ је трајна заједница живота одређена законом, као и заједница у којој је рођено заједничко дете без обзира на њено трајање;
25) „друга трајна заједница живота“ је заједница два лица која по трајању и узајамним обавезама има одлике породичног живота;
26) „исправа“ је сваки предмет или рачунарски податак који је подобан или одређен да служи као доказ чињенице која се утврђује у поступку (члан 83. ст. 1. и 2.);
27) „оптичко снимање“ је фотографско, филмско, телевизијско и свако друго снимање техничким уређајима који стварају видео запис, или видео-тонски запис;
28) „тонско снимање“ је снимање говора и других звучних ефеката техничким уређајима који стварају тонски запис;
29) „електронски запис“ је звучни, видео или графички податак добијен у електронском (дигиталном) облику;
30) „електронска адреса“ је низ знакова, слова, цифара и сигнала који је намењен за одређивање одредишта везе;
31) „електронски документ“ је скуп података који је одређен као електронски документ у складу са законом који уређује електронски документ;
32) „електронски потпис“ је скуп података који је одређен као електронски потпис, у складу са законом који уређује електронски потпис;
33) „организована криминална група“ је група од три или више лица, која постоји одређено време и делује споразумно у циљу вршења једног или више кривичних дела за која је прописана казна затвора од четири године или тежа казна, ради непосредног или посредног стицања финансијске или друге користи;
34) „организовани криминал“ представља вршење кривичних дела од стране организоване криминалне групе или њених припадника;
35) „кривични закон“ је Кривични законик и други закон Републике Србије у којем су садржане кривичноправне одредбе;
36) „трансакција“ је поступање са имовином одређено као траксанкција, у складу са законом који уређује спречавање прања новца;
37) „евиденција података“ је евиденција података о странкама, пословним односима и трансакцијама коју воде обвезници, у складу са законом који уређује спречавање прања новца;
38) „тајни податак“ је тајни податак и страни тајни податак одређен у складу са законом који уређује тајност података.
Када се у одредбама овог законика наводи више органа поступка овлашћених за предузимање исте процесне радње, овлашћење се односи само на онај орган поступка који је у одговарајућем делу поступка надлежан за њено предузимање.
[1] А. Бошковић, Т. Кесић, Кривично процесно право, Криминалистичко полицијска академија, Београд 2015, стр. 15, 16. [2] Т. Кесић, Приручник за припремање стручних испита запослених у МУП РС (Кривични поступак), Министарство унутрашњих послова Републике Србије, Криминалистичко полицијска академија, Београд 2013, стр. 403,404. [3] А. Бошковић, Т. Кесић, Кривично процесно право, Криминалистичко полицијска академија, Београд 2015, стр. 16, 17.
Commentaires