Рехабилитација (чл. 97. до чл. 100. КЗ)
Рехабилитација подразумева поновно успостављање ранијег положаја осуђеног лица као пуноправног грађанина и стављање у заборав његове криминалне прошлости, тј. даје му се статус неосуђиваног лица. Она истовремено значи и право осуђеног лица да, под одређеним условима, према њему буду отклоњене правне последице осуде, као и да сама кривична осуда буде брисана из казнене евиденције. Рехабилитација је не само награда осуђеном лицу за добро владање после издржане казне, већ и допринос и подстрек да убудуће не врши кривична дела путем његове реинтеграције у друштво, тј. она има и специјално и превентивно дејство. Према начину како до ње долази, разликују се законска рехабилитација која наступа аутоматски по сили закона пошто буду испуњени одређени услови које прописује закон и судска рехабилитација о којој одлучује суд.[1]
Законска рехабилитација се даје само лицима која пре осуде на коју се односи рехабилитација нису била осуђивана или која су се по закону сматрала неосуђиваним. Законска рехабилитација настаје, ако:
1) лице које је оглашено кривим, а ослобођено од казне или којем је изречена судска опомена, у року од годину дана од правноснажности пресуде, односно решења не учини ново кривично дело;
2) лице којем је изречена условна осуда, у време проверавања и у року од годину дана по истеку рока проверавања, не учини ново кривично дело;
3) лице које је осуђено на новчану казну, казну рада у јавном интересу, одузимања возачке дозволе или казну затвора до шест месеци, у року од три године од дана кад је та казна извршена, застарела или опроштена, не учини ново кривично дело;
4) лице које је осуђено на казну затвора преко шест месеци до једне године, у року од пет година од дана кад је та казна извршена, застарела или опроштена, не учини ново кривично дело;
5) лице које је осуђено на казну затвора преко једне до три године, у року од десет година од дана кад је та казна извршена, застарела или опроштена, не учини ново кривично дело.
Законска рехабилитација не настаје ако споредна казна још није извршена или ако још трају мере безбедности.
Судска рехабилитација може се дати лицу које је осуђено на казну затвора преко три до пет година, ако у року од десет година од дана кад је та казна издржана, застарела или опроштена не учини ново кривично дело. Суд ће под тим условима дати рехабилитацију ако нађе да је осуђено лице својим владањем заслужило рехабилитацију и ако је, према својим могућностима, накнадило штету проузроковану кривичним делом, при чему је суд дужан да узме у обзир и све друге околности од значаја за давање рехабилитације, а посебно природу и значај дела. Судска рехабилитација не може се дати ако споредна казна још није извршена или ако још трају мере безбедности.
Лицу које је више пута осуђивано суд може дати рехабилитацију само ако су испуњени услови за законску и судску рехабилитацију у погледу сваког кривичног дела за које је осуђено. При оцени да ли ће у оваквом случају дати рехабилитацију суд ће узети у обзир већ наведене околности које процењује у случају судске рехабилитације.
Рехабилитацијом се не дира у права трећих лица која се заснивају на осуди.
Правне последице осуде и њихов престанак (чл. 94 до чл. 96. и чл. 101. КЗ)
Осуде за одређена кривична дела или на одређене казне могу имати за правну последицу престанак, односно губитак одређених права или забрану стицања одређених права. Правне последице осуде не могу наступити кад је за кривично дело учиниоцу изречена новчана казна, условна осуда, ако не буде опозвана, судска опомена или кад је учинилац ослобођен од казне. Правне последице осуде могу се предвидети само законом и наступају по сили закона којим су предвиђене. Правне последице осуде деле се на оне које представљају престанак или губитак одређених права и оне које се састоје у забрани стицања одређених права.
Правне последице осуде које се односе на престанак или губитак одређених права су:
1) престанак вршења јавних функција;
2) престанак радног односа или престанак вршења одређеног позива или занимања;
3) губитак одређених дозвола или одобрења која се дају одлуком државног органа или органа локалне самоуправе.
Правне последице осуде које се састоје у забрани стицања одређених права су:
1) забрана стицања одређених јавних функција;
2) забрана стицања одређеног звања, позива или занимања или унапређења у служби;
3) забрана стицања чина војног старешине;
4) забрана добијања одређених дозвола или одобрења која се дају одлуком државних органа или органа локалне самоуправе.
Правне последице осуде наступају даном правноснажности пресуде. У случају да после правноснажности пресуде, на основу које су наступиле правне последице осуде, та пресуда буде измењена по ванредном правном леку, наступање или даље трајање правних последица осуде усклађује се са новом одлуком. Правне последице осуде које се састоје у забрани стицања одређених права могу се прописати у трајању најдуже до десет година.
Време проведено на издржавању казне не урачунава се у време трајања правне последице осуде. Рехабилитацијом престају правне последице осуде које се састоје у забрани стицања одређених права.
Кад протекну три године од дана издржане, застареле или опроштене казне, суд може одлучити да престане правна последица осуде која се односи на забрану стицања одређеног права, уколико већ није престала услед рехабилитације. При одлучивању о престанку правне последице осуде суд ће узети у обзир понашање осуђеног после осуде, да ли је накнадио штету проузроковану кривичним делом и вратио имовинску корист стечену извршењем кривичног дела, као и друге околности које указују на оправданост престанка правне последице осуде.
Садржај и давање података из казнене евиденције (чл. 102. КЗ)
Казнена евиденција садржи личне податке о учиниоцу кривичног дела, о кривичном делу за које је осуђен, податке о казни, условној осуди, судској опомени, ослобођењу од казне и опроштеној казни, као и податке о правним последицама осуде. У казнену евиденцију се уносе и касније измене података садржаних у казненој евиденцији, подаци о издржавању казне, као и поништење евиденције о погрешној осуди. Подаци из казнене евиденције могу се дати само суду, јавном тужиоцу и полицији у вези са кривичним поступком који се води против лица које је раније било осуђено, органу за извршење кривичних санкција и органу који учествује у поступку давања амнестије, помиловања, рехабилитације или одлучивања о престанку правних последица осуде, као и органима старатељства, кад је то потребно за вршење послова из њихове надлежности. Подаци из казнене евиденције могу се дати и другим државним органима који су надлежни за откривање и спречавање извршења кривичних дела, када је то посебним законом прописано. Подаци из казнене евиденције могу се, на образложен захтев, дати и државном органу, предузећу, другој организацији или предузетнику, ако још трају правне последице осуде или мере безбедности и ако за то постоји оправдани интерес заснован на закону. Нико нема права да тражи од грађанина да подноси доказ о својој осуђиваности или неосуђиваности. Грађанима се, на њихов захтев, могу давати подаци о њиховој осуђиваности или неосуђиваности. Подаци о брисаној осуди не могу се ником дати.
[1] Ibid., стр. 322.
Comments