Убиство на мах чл. 115. КЗ
Ко другог лиши живота на мах доведен без своје кривице у јаку раздраженост нападом, злостављањем или тешким вређањем од стране убијеног, казниће се затвором од једне до осам година.
Убиство на мах представља привилеговани облик убиства. Да би оно постојало, потребно је да је убиство извршено у стању јаке раздражености, да је извршилац у такво стање доведен без своје кривице од стране убијеног, и да је дело извршено на мах. Јака раздраженост представља одређена афективна стања јачег интезитета која утичу на способност расуђивања и одлучивања. Напад представља понашање човека које је уперено против неког правом заштићеног добра. Злостављање представља радње којима се неком лицу наносе физичке или психичке патње или и једно и друго, а да при том не настају телесне повреде. Да ли је вређање било тешко или не утврђује се са објективног, а не са субјективног аспекта самог учиниоца. Напад, злостављање и вређање морају бити подобни да код учиниоца проузрокују стање јаке раздражености, односно мора постојати узрочна веза између њих и стања јаке раздражености у које је доведен извршилац. Да би дело било извршено на мах, потребно је да је извршено за време, односно одмах након напада, злостављања или тешког вређања, који су изавали јаку раздраженост, тј. да је извршено за време док још траје јака раздражености. То стање углавном траје веома кратко време.
Убиство детета при порођају чл. 116. КЗ
Мајка која лиши живота своје дете за време порођаја или непосредно после порођаја, док код ње траје поремећај изазван порођајем, казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Убиство детета при порођају представља привилеговани облик убиства. Извршилац кривичног дела може бити само мајка детета, и радњу извршења може извршити на различите начине. Објекат радње је дете, тј. новорођенче и потребно је да је порођај започео и да је дете живо. Дело може бити извршено за време или непосредно после порођаја, док код мајке траје поремећај изазван порођајем. Медицина је дошла до сазнања да се мајка за време и извесно време после порођаја налази у стању значајних психофизичких поремећаја, због чега је и убиство детета при порођају од стране мајке, док код ње још траје тај поремећај, предвиђено као привилеговано убиство. Између поремећаја и порођаја мора постојати узрочна веза. Време трајања поремећаја треба утврђивати у сваком случају засебно, и он са становишта медицине може трајати од неколико сати до неколико дана. Дело се може извршити само са умишљајем.
Лишење живота из самилости чл.117. КЗ
Ко лиши живота пунолетно лице из самилости због тешког здравственог стања у којем се то лице налази, а на његов озбиљан и изричит захтев, казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Код овог кривичног дела лице које се лишава живота, може бити само пунолетно лице које се налази у тешком здравственом стању. Пунолетство тог лица мора постојати како у време извршења кривичног дела, тако и у време када је захтевало да буде лишено живота. Његово здравствено стање мора бити такво да му причињава патње, да је неизлечиво и да има смртни исход. Захтев да буде лишен живота мора бити озбиљан и изричит. Код извршиоца кривичног дела мора постојати самилости према лицу које лишава живота. Кривично дело се може извршити само са умишљајем.
Нехатно лишење живота чл.118. КЗ
Ко другог лиши живота из нехата, казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Кривично дело нехатно лишење живота постојаће онда када је учинилац био свестан да својом радњом (чињењем или нечињењем) може другог да лиши живота, али је олако држао да до тога неће доћи или да ће то моћи да спречи (свесни нехат), као и у случају када учинилац није био свестан да својом радњом неког може да лиши живота, иако је према околностима под којима је учино дело и према својим личним својствима био дужан и могао бити свестан те могућности. Кривично дело постојаће и ако је учинилац био у стварној заблуди из нехата (отклоњивој стварној заблуди).[1]
Код кривичних дела квалификованих тежом последицом, када из основног дела као тежа последица произађе смрт неког лица која се може приписати нехату учиниоца, та се дела не квалификују као нехатно лишење живота, већ према одговарајућим одредбама којима су прописана та кривична дела.
[1] Ibid., стр. 24, 25.
Comments