Ко другог лиши живота, казниће се затвором од пет до петнаест година.
Радња извршења састоји се у лишавању живота другог лица. То може бити свака радња која је подобна да проузрокује смрт другог лица.
Кривично дело убиства може се извршити само према живом човеку. Жив човек као објекат радње постоји од од рађања, па до смрти. Као релевантан се узима почетак порођаја, без обзира на то да ли се он врши природним путем или хируршком интервенцијом („царски рез“). Није, дакле, неопходно да је порођај довршен, тј. да је дете рођено. За постојање објекта радње потребно је да је дете живо рођено, али је ирелевантна његова способност за живот. За моменат смрти узима се тзв. мождана смрт, односно иреверзибилно оштећење мозга и престанак рада свих можданих функција.[1]
Последица кривичног дела јесте смрт другог лица, при чему између радње извршења и последице мора постојати узрочна веза.
Ово кривично дело може се извршити само с умишљајем.
Затвором најмање десет година или затвором од од тридесет до четрдесет година казниће се:
1) ко другог лиши живота на свиреп или подмукао начин;
2) ко другог лиши живота при безобзирном насилничком понашању;
3) ко другог лиши живота и при том са умишљајем доведе у опасност живот још неког лица;
4) ко другог лиши живота при извршењу кривичног дела разбојништва или разбојничке крађе;
5) ко другог лиши живота из користољубља, ради извршења или прикривања другог кривичног дела, из безобзирне освете или из других ниских побуда;
6) ко лиши живота службено или војно лице при вршењу службене дужности;
7) ко лиши живота судију, јавног тужиоца, заменика јавног тужиоца или полицијског службеника у вези са вршењем службене дужности;
8) ко лиши живота лице које обавља послове од јавног значаја у вези са пословима које то лице обавља;
9) ко лиши живота дете или бремениту жену;
10) ко лиши живота члана своје породице којег је претходно злостављао;
11) ко са умишљајем лиши живота више лица, а не ради се о убиству на мах, убиству детета при порођају или лишењу живота из самилости.
Да би постојао неки од облика кривичног дела тешко убиство, потребно је да поред елемената који улазе у основни облик кривичног дела, као допунски елемент буде остварена нека од прописаних квалификаторних околности које се везују за начин извршења, мотив, или за пасивни субјект.
Убиство које је извршено на свиреп или подмукао начин представља тешко убиство. Под свирепошћу се подразумева наношење жртви непотребних патњи које могу бити како физичке тако и психичке. Потребно је да код учиниоца постоји свест о томе да он хоће да мучи жртву, или чак да ужива у томе. Подмукао начин карактерише посебно прикривени, односно потајни начин предузимања радње, као и то да је код учиниоца посебно изражена лукавост, преварно поступање, као и злоупотреба поверења жртве или њене безазлености.
Тешко убиство при безобзирном насилничком понашању постојаће ако је убиству претходило насиље које објективно превазилази уобичајену меру насиља које се јавља приликом извршења убиства. Безобзирност се огледа у равнодушности учиниоца према туђим добрима, што дело врши из обести, из рушилачких нагона и што за вршење убиства жртва не даје никакав повод.
Убиство при чијем се извршењу са умишљајем доведе у опасност живот још неког лица представља тешко убиство. Потребно је да код извршиоца постоји умишљај како у односу на кривично дело убиства, тако и у односу на довођење у конкретну опасност живота још неког лица. Умишљај учиниоца мора бити управљен на то да доведе у опасност живот још неког лица, а не да га лиши живота.
Тешко убиство постојаће ако је убиство учињено при извршењу кривичног дела разбојништва или разбојничке крађе. То што се убиство чини при вршењу кривичног дела разбојништва или разбојничке крађе представља квалификаторну околност.
Како квалификаторне околности за постојање тешког убиства предвиђене су и одређене побуде учиниоца и то: користољубље, извршење или прикривања другог кривичног дела, безобзирна освета, друге ниске побуде. Користољубље постоји онда када учинилац дело врши ради прибављања одређене материјалне користи. Убиство ради извршења или прикривања другог криивичног дела постоји у случају када се убиство врши ли зато да се прикрије већ учињено кривично дело (на пример, убиство сведока), или пак да се омогући вршење неког кривичног дела (при чему то дело не мора бити извршено). Безобзирна освета постојаће ако је очигледна несразмера између нанетог зла и оног које се врши кроз освету. Да би се нека побуда могла сматрати ниском потребно је да је њено негативно моралног вредновања високо.
Тешко убиство постојаће и ако је извршено убиство службеног или војног лица при вршењу службене дужности, ако је извршено убиство судије, јавног тужиоца, заменика јавног тужиоца или полицијског службеника у вези са вршењем службене дужности, и ако је извршено убиство лица које обавља послове од јавног значаја у вези са пословима које то лице обавља.
Да би убиство детета и бремените жене представљало тешко убиство потребно је да постоји умишљај учиниоца у погледу ове квалификаторне околности, у супротном постојаће обично убиство.
Убиство члана породице које је учинилац претходно злостављао представља тешко убиство. Да би постојао овај облик тешког убиства потребно је да је члан породице континуирано злостављан.
Тешко убиство представља и умишљајно лишавање живота више лица, под условом да се не ради о убиству на мах, убиству детета при порођају или лишењу живота из самилости.
[1] З. Стојановић, О. Перић, Кривично право – посебни део, Правна књига, Београд 2009, XIII измењено издање стр. 7.
Comments