Један од основних кривичнопроцесних субјеката у кривичном поступку јесте суд са функцијом суђења. Судови су самостални и независни државни органи који штите слободе и права грађана, законом утврђена права и интересе правних субјеката и обезбеђују уставност и законитост. Судови суде на основу Устава, закона и других општих аката, општеприхваћених правила међународног права и потврђених међународних уговора (чл. 1. ЗУС). Судови се оснивају и укидају законом. Не могу се оснивати привремени, преки или ванредни судови (чл. 2. ст. 1. и 2. ЗУС).
Судска власт у Републици Србији припада судовима опште надлежности и посебним судовима (судови посебне надлежности). Судови опште надлежности су: основни судови, виши судови, апелациони судови и Врховни касациони суд. Судови посебне надлежности су: привредни судови, Привредни апелациони суд, прекршајни судови, Прекршајни апелациони суд и Управни суд.
Поред набројаних судова, постоји и Уставни суд Репбулике Србије. Уставни суд је самосталан и независан државни орган који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе (чл. 166. Устав Републике Србије). Овај суд одлучује о уставним жалбама које се могу изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Уласком државе Србије у Савет Европе, 2003. године, посебан значај добија и Европски суд за људска права, који је основан Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода у циљу поштовања обавеза из Конвенције и њених протокола. Правноснажне пресуде овог Суда обавезне су за државе које су странке у предмету, па самим тим и за Републику Србију уколико се нађе у тој позицији.
У оквиру предвиђене врсте судова, судови су организовани на следећи начин. Основни судови се оснивају за територију града, односно једне или више општина. Виши судови оснивају се за подручје једног или више основних судова. Апелациони судови оснивају се за подручје више виших судова. Врховни касациони суд има надлежност на територији целе државе и највиши је суд у Републици Србији.
Према Закону о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других изузетно тешких кривичних дела образовано је Посебно одељење за организовани криминал Вишег суда у Београду, које има надлежност на територији целе Републике Србије. Аналогно том решењу, према Закону о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине образовано је одељење за ратне злочине у Вишем суду у Београду, а према Закону о организацији и надлежности државних органа у сузбијању високотехнолошког криминала образовано је Одељење за борбу против високотехнолошког криминала у Вишем суду у Београду. У оквиру виших и апелационих судова оформљена су и одељења која суде малолетним учиниоцима кривичних дела, а у појединим вишим и апелационим судовима формирана су одељења за кривична дела против Војске Србије (чл. 39. ст. 1. и 2. ЗУС).
Појам који заслужује посебно елаборирање, је кривични суд. У питању је теоријски назив за суд опште надлежности са кривичносудском јурисдикцијом. Наиме, у оквиру судова опште надлежности образују се посебна већа која решавају кривичне предмете и која чине кривично одељење, односно кривични суд - принцип унитета судова. Принцип унитета судова значи да у нашој држави не постоје посебни кривични судови, већ је суд јединствен и у његову надлежност спадају суђења кривичних и грађанских ствари, као и других ако је то законом предвиђено.[1]
Кривични суд по правилу суди у већу. Судско веће у првом степену чине судије и судије поротници. За судију по позиву може бити изабран држављанин РС, који испуњава опште услове за рад у државним органима, има завршен правни факултет, положен правосудни испит, који је стручан, оспособљен и достојан судијске функције и поседује одговарајуће радно искуство у правној струци (Закон о судијама чл. 43. до чл. 46.). За судију поротника (лаик) може бити именован пунолетни држављани РС, који у моменту именовања има мање од седамдесет година и који је достојан функције судије поротника (Закон о судијама чл. 81. до чл. 88.). У другом степену, веће је састављено само од судија по позиву. Постоје мало веће (један судија по позиву и двоје судија поротника) и велико веће (двоје судија по позиву и троје судија поротника). ЗКП одређује састав судских већа и њихову инстанциону надлежност. У првом степену суди судија појединац за кривична дела за која је прописана новчана казна или казна затвора до осам година (чл. 22. ЗКП). У првом степену суд суди у већу: 1) од једног судије и двоје судија-поротника за кривична дела за која је прописана казна затвора преко осам година, а до двадесет година; 2) од двоје судија и троје судија-поротника за кривична дела за која је прописана казна затвора од тридесет до четрдесет година; 3) од троје судија за кривична дела за која је посебним законом одређено да поступа јавно тужилаштво посебне надлежности. У другом степену суд суди у већу: 1) од троје судија, ако ЗКП-ом није другачије одређено; 2) од петоро судија за кривична дела за која је прописана казна затвора од тридесет до четрдесет година и за кривична дела која је посебним законом одређено да поступа јавно тужилаштво посебне надлежности. У трећем степену суд суди у већу: 1) од троје судија, ако ЗКП-ом није другачије одређено; 2) од петоро судија за кривична дела за која је прописана казна затвора од тридесет до четрдесет година и за кривична дела која је посебним законом одређено да поступа јавно тужилаштво посебне надлежности. У већу од троје судија суд одлучује о жалбама против решења судије за претходни поступак и других решења у складу са овим закоником, доноси одлуке ван главног претреса и ставља предлоге у случајевима предвиђеним у овом законику или у другом закону. Врховни касациони суд одлучује о захтеву за заштиту законитости у већу од петоро судија (чл. 21. ЗКП).
Изузеће судија или судија-поротника од судијске дужности у одређеном предмету обавезно је:
1) ако је оштећен кривичним делом;
2) ако му је окривљени, његов бранилац, тужилац, оштећени, њихов законски заступник или пуномоћник, брачни друг или лице са којим живи у ванбрачној или другој трајној заједници живота или сродник по крви у правој линији до било ког степена, у побочној линији до четвртог степена, а по тазбини до другог степена;
3) ако је са окривљеним, његовим браниоцем, тужиоцем или оштећеним у односу старатеља, штићеника, усвојитеља, усвојеника, хранитеља или храњеника;
4) ако је у истом предмету поступао као судија за претходни поступак или је одлучивао о потврђивању оптужнице или је учествовао у доношењу мериторне одлуке о оптужби која се побија жалбом или ванредним правним леком или је учествовао у поступку као тужилац, бранилац, законски заступник или пуномоћник оштећеног, односно тужиоца или је саслушан као сведок или као вештак, ако овим закоником није другачије прописано. Изузеће судија или судија-поротника од судијске дужности у одређеном предмету факултативно је ако постоје околности које изазивају сумњу у његову непристрасност. Најчешћи разлози за факултативно изузеће који се срећу у пракси јесу: наглашен степен пријатељства, односи зависности, изражен анимозитет између судије и судије-поротника и других процесних субјеката у одређеном кривичном поступку и слично.
[1] Ibid., стр. 410.
Овлашћени тужилац врши функцију оптужбе или кривичног гоњења и странка је у кривичном поступку. Јавни тужилац је овлашћени тужилац који гони кривична дела за која се гоњење предузима по службеној дужности. Јавно тужилаштво је самостални државни орган који гони учиниоце кривичних и других кажњивих дела и предузима мере за заштиту уставности и законитости. Јавно тужилаштво врши своју функцију на основу Устава, закона, потврђеног међународног уговора и прописа донетог на основу закона. (чл. 1. Закона о јавном тужилаштву).
Јавно тужилаштво се оснива за подручје стварне и месне надлежности кривичног суда. Сходно томе, постоје: основна, виша, апелациона јавна тужилаштва и Републичко јавно тужилаштво. Поред ових организационих облика, законом су установљена и јавна тужилаштва посебне надлежности, Тужилаштво за организовани криминал и Тужилаштво за ратне злочине. Јавнотужилачка организација заснована је на одређеним принципима. Први је принцип монократског уређења, што значи да радом јавног тужилаштава руководи и за његов рад одговара јавни тужилац, као инокосни орган. Други је принцип хијерархије, на основу кога је нижи јавни тужилац подређен непосредно вишем јавном тужиоцу, а ниже јавно тужилаштво непосредно вишем јавном тужилаштву, односно сваки јавни тужилац је подређен Републичком јавном тужиоцу и свако јавно тужилаштво Републичком јавном тужилаштву. Та хијерархија практично долази до изражаја кроз обавезна упутства за рад општег карактера или за поступање у појединим кривичним предметима, која непосредно виши јавни тужилац издаје нижим јавним тужиоцима или Републички јавни тужилац свим другим јавним тужиоцима. Као директна последица принципа хијерархије, постоје принципи деволуције и супституције. Принцип деволуције означава право вишег јавног тужиоца да преузме кривично гоњење или вршење појединих процесних радњи из надлежности нижег јавног тужиоца. Принцип супституције представља право вишег јавног тужиоца да поступање у једном кривичном предмету или вршење појединих процесних радњи у поступку из надлежности једног нижег јавног тужиоца повери другом јавном тужиоцу.
Правни положај јавног тужиоца у кривичном поступку одређује скуп права и дужности којима располаже. Основно право и дужност јавног тужиоца јесте гоњење учинилаца кривичних дела. Заправо, јавни тужилац је овлашћени тужилац за кривична дела за која се гоњење поредузима по службеној дужности. Јавни тужилац је странка са функцијом оптужбе и располаже одговарајућим законским овлашћењима почевши од предистражног поступка, па до правоснажног окончања кривичног поступка.
За кривична дела за која се гони по службеној дужности, јавни тужилац је надлежан да:
1) руководи предистражним поступком;
2) одлучује о непредузимању или одлагању кривичног гоњења;
3) спроводи истрагу;
4) закључи споразум о признању кривичног дела и споразум о сведочењу са окривљеним сарадником, односно осуђеним сарадником;
5) подиже и заступа оптужбу пред надлежним суом;
6) одустане од оптужбе;
7) изјављује жалбе против неправоснажних судских одлука, подноси ванредне правне лекове против правоснажних судских одлука и предузима друге радње када је то одређено ЗКП-ом.
Јавни тужилац предузима радње у поступку непосредно или преко свог заменика, а у поступку за кривично дело за које је прописана казна затвора до пет година и преко тужилачког сарадника, односно у поступку за кривично дело за које је прописана казна затвора до осам година и преко вишег тужилачког сарадника. Радње у поступку које не трпе одлагање предузеће и ненадлежни јавни тужилац, али о томе мора одмах обавестити надлежног јавног тужиоца.
Сви органи који учествују у предистражном поступку дужни су да о свакој радњи предузетој у циљу откривања кривичног дела или проналажења осумњиченог обавесте надлежног јавног тужиоца. Полиција и други државни органи надлежни за откривање кривичних дела дужни су да поступе по сваком захтеву надлежног јавног тужиоца.
Comments