Norma je reč latinskog porekla i znači pravilo. Društvene norme ili društvena pravila su pravila ponašanja ljudi u društvu. Čovek živi u društvu i stvara mnogobrojne i raznovrsne odnose. Te odnose nazivamo društvenim odnosima. Oni su mnogobrojni i raznovrsni. Pravila koja regulišu ponašanje ljudi u tim odnosima su društvena pravila.
Zajedničko kod svih društvenih normi je da određuju ponašanje ljudi u društvu. Međutim, društvene norme su vrlo različite. Tako postoje običajne, moralne, pravne i druge norme. Između njih postoje razlike po određenim obeležjima. Društvene norme regulišu vrlo raznovrsne društvene odnose, te se mogu praviti razne grupacije i podele društvenih normi. Kako društvene norme regulišu ponašanje ljudi u društvu, može se desiti da se ista ponašanja regulišu od više druš- tvenih normi. (Jedno ponašanje može regulisati od običajnih normi, a to isto ponašanje da bude određeno i u pravnoj normi)
Društvene norme se stalno menjaju, što je posledica promene društvenih odnosa. Društvo se menja pod uticajem raznih uslova i okolnosti. Nestaju stari, a stvaraju se novi društveni odnosi. Zbog toga se stalno i menjaju društvene norme. Neke vrste društvenih odnosa su u većoj a neke u slabijoj dinamici. Tako, na primer, običajne norme koje traže veću ustaljenost društvenih odnosa, jer se stvaraju stalnim ponavljanjem, sporije se menjaju, nego druge društvene norme. Međutim, i običajne norme će se promeniti kada se promene društveni odnosi, i novi, koji su nastali, dobiju stalnost, te se formiraju određena, nova pravila običaja. Kako se razvija društvo, tako se i razvijaju, nastaju, menjaju, nestaju stare i stvaraju nove društvene norme.
Svako društvo ima svoje norme. Tako se mogu razlikovati druš- tvene norme po društveno ekonomskim formacijama: društvene norme prvobitne zajednice, robovlasničkog, buržoaskog poretka, itd. Neke društvene norme mogu se prenositi iz jedne u drugu društvenu formaciju, dok se ne promene odnosi, pa time i norme, jer uvek ima prelaza iz jednog u drugo društvo. Ovo se da naročito zapaziti kod običajnih normi. Neki običaji postoje u jednom društvu iz predhodnog, jer još uvek postoje odgovarajući društveni odnosi. Nekada je i promena mala, pa se i društvena pravila, naročito običaji, neznatno menjaju. U svakom slučaju, kada se promene društveni odnosi, promeniće se i druš- tvene norme. Tako društveni odnosi utiču na norme. Međutim, i norme utiču na društvene odnose, određuju pravila tih odnosa, obezbeđuju kretanja i razvoj odnosa određenim pravcem. Pošto norme sadrže sankcije kojima se obezbeđuje poštovanje normi, to se putem sankcije ne samo omogućuje izvršenje normi, već i usmerava kretanje društvenih odnosa. To se postiže raznim sankcijama, njihovom jačinom i načinom izvršenja (opomena, novčana kazna, kazna lišenja slobode itd)
Norme mogu dejstvovati pozitivno na društvene odnose, omogućavati njihov razvoj. Ali, mogu i dejstvovati negativno, svojim pravilima kočiti, onemogućavati dalji razvoj. Međutim, to smetanje normi razvoju društvenih odnosa ne može biti dugo, jer norme su izraz društvenih odnosa, norme moraju odgovarati novonastalim odnosima, te se moraju stvoriti druge norme koje će regulisati nove odnose.
dr Miroljub Simić
dr Srđan Đorđević
mr Dejan Matić
Comments