U odnosu prema upitanosti o tome da li pravo predstavlja samo skup normi kojima se reguliše ljudsko ponašanje, ili u sastavu prava treba otkriti i samo ljudsko ponašanje, odnosno, društvene odnose, koji su upravljeni prema normama propisanim za potrebe regulisanja druš- tvenih odnosa, vredi istaći da pravni poredak, kao vrsta društvenog poretka, koji je regulisan pravnim normama ima svoja dva elementa, normativan i faktičan. Očigledno da je normativan element okupiran isključivo normama, a faktičan podrazumeva skup stvarnih ponašanja lju- di u međusobnim odnosima, odnosno, realitet samih društvenih odnosa.
Shodno značaju ovog ili onog dela pravnog poretka po pitanju samog prava, u sistematizovanoj društvenoj misli, izdvajaju se normativisti i fakticisti, kao nosioci dva različita pogleda na svet prava, njegov sastav i značaj određenih segmenata.
Po normativistima, ključ za razumevanje prava sadržan je u normi. Pravo je normativan skup; pravo je, kao idealna društvena pojava, van realiteta vremenske i prostorne dimenzije. To znači da samo pravo predstavlja ideju, koja je plod umotvorenja ljudske svesti, zbog potrebe čoveka da otkrije regulator za prihvatljiv nivo svog odnosa prema drugima, odnosno, drugih prema njemu. Kao ideja i norma, po shvatanju normativista, pravo se uzdiže nad ljudskim ponašanjem. Da bi moglo da to ponašanje reguliše, da bi se ljudi ponašali u skladu sa propisanim normama, pravo mora biti izdvojeno iz konteksta društvene stvarnosti - mase trenutačnih i svakodnevnih, konstantnih relacija među ljudima. Ova poželjna distanca prava u odnosu na faktično stanje je neophodna, kako bi se moglo otkrivati pravno i protivpravno ponašanje. U protivnom, kada bi sve, pa i pravo, bilo samo sastavni deo množine fakata, ne bi bilo moguće uočiti šta to jeste, a šta nije u harmoniji sa pravom. U pravu kao ideji otkriva se pravo kao vrednost koja je evidentno iznad takođe složene ili jednostavnije stvarnosti. Pa tako, na primer, da pravo nije na ovaj način shvaćeno, ističu normativisti, ne bi bilo moguće razlikovati krivično delo ubistva i izvršenje smrtne presude. U smislu stvarnosti, i jedno i drugo su ljudska dela sa posledicom prestanka ljudskog života; tek uz ideju prava može se uočiti da je prvo protivpravno, a drugo pravom opravdan prestanak života.
Najizrazitiji teoretičar normativizma je Hans Kelzen. On definiše pravo kao poredak ljudskog ponašanja, a poredak je sistem pravila. "'pravo nije, kao što se ponekad kaže, pravilo. Ono je skup pravila koja imaju onu vrstu jedinstva koju mi shvatamo kao sistem" (H. Kelzen). Kelzen odvaja pravo od pravde. On govori o pozitivnom pravu i kaže da se nauka pozitivnog prava mora jasno razlikovati od filozofije pravde. Ono što se ne može naći u sadržini pozitivno-pravnih normi ne može ni ući u neki pravni pojam. Kelzenova teorija se smatra čistom teorijom prava. Ona je oslobođena svih drugih elemenata, ideoloških, političkih, društvenih i drugih.
Za razliku od normativista, fakticisti u pravu vide samo fakt, koji zajedno sa drugim društvenim faktima čini faktički poredak. Dok normativisti ističu da je pravo sastavljeno od normi koje iskazuju ono što treba da bude, fakticisti u pravu prepoznaju ono što jeste. U ovome se i ogleda osnov razlikovanja dva principijelna pristupa tretmanu i
poimanju prava. Prepoznavanje prava kao društvenog fakta podrazumeva da ono samo opisuje postojeće stanje društvenih odnosa, s obzirom da je i samo pravo shvaćeno kao element stvarnosti. Prigovor koji ide u prilog normativizmu, a na račun fakticizma sadržan je u argumentu mogućnosti prvog odnosno nemogućnosti drugog teorijskog kursa da odvoji pravno od protivpravnog, dozvoljeno od nedozvoljenog, opravdano od neopravdanog ponašanja. Jedan od najznačajnijih predstavnika pravnog fakticizma V. Lundstet, objašnjava pravo sasvim suprotno normativističkim shvatanjima. Ističe se da je pravo uvek i po svemu faktičko stanje i zbiva- nje, jedan faktički poredak u društvenoj realnosti. Lundstet tvrdi da se pravo ne svodi na pravna pravila ili norme, već da pravo predstavlja jednu realnost koju naziva pravnom mašinerijom. Pravo je jedan fak- ticitet uobličen kao određena mašinerija.
dr Miroljub Simić
dr Srđan Đorđević
mr Dejan Matić
Comentários