Dr Gordana Vukadinović, redovni profesor Pravnog fakultetau Novom Sadu
Sažetak: Autor nas na početku rada „uvodi“ vremenski u problema- tiku pravne države u našoj savremenoj teoriji prava. Potom se zadržava na shvatanjima onih autora koji ističu šta pravna država jeste. Smatraju- ći da treba teorijski obrazložiti, a praktičnooperacionalizovati određenje pravne države kao države legitimiteta i države legaliteta u granicama društbvene tolerancije ističe da ona počiva na načelima: poštovanja pravde i pravičnosti, uvažavanja ljudskih prava i sloboda,podele i rav- noteže vlasti,ustavnosti i zakonitosti, poopštivosti prava, pravne sigurno- sti, nezavisnosti sudstva,pravne efikasnosti i modernog koncepta civilnog društva. Ključne reči: Pravna država, načelo legitimiteta, tolerancije, načelo legaliteta, teorija prava u Srbiji I U prvoj polovini XX veka naši pravni pisci bavili su se pitanjima pravne države, bilo da su izgrađivali celovita shvatanja, bilo da su se ba- vili pojedinimnjenim aspektima.1 Skoro više od četiri decenije , dakle sve do kraja osamdesetih godina prošlog veka, pravna država izgubila je onu kritičkuulogu koju je imala i prestalada bude bitni deo pravne i poli- tičke kulture.2 Na mesto pravnedržave stupa načelo zakonitosti, odumira- nje državei prava , a pojavljuje se i terminvladavina prava. –––––––––– 1 Vukadinović, G.: Pravna država , Novi Sad, 1995. 2 Koštunica, V.: Ustavnopravni razvoj u Jugoslaviji između dva rata, u: Pravna dr- žava, Beograd, 1991, 41; Vukadinović, G.: nav. delo, 5
Na širem teorijskom planu devedesetih godina, ne samo kod nas, oživljava interes za problematiku pravne države. Govori se o vraćanju pravnoj državi, o renesansi ove ideje. Raste broj priloga,članaka, mono- grafija, zbornika i prevoda značajnih autora. Pravne države nalazi svoje mesto i u udžbenicima teorije države i prava, uvoda u pravo, istorije sa- vremene političkei pravne misli.Veliki interes za pravnu državu kontinu- irano dve decenijese iskazuje i u okviru Kopaoničke škole prirodnogpra- va3 , posebnokroz katedru - pravo na pravnu državu. Na hiljadama strani- ca časopisa Pravni život , pravnadržava je obrađena sveobuhvatno sa raz- ličitih aspekata, ali je istovremeno data najpotpunija kritika naše postoje- će države i prava i vizija stvaranja pravne države i pravnog sistema. Tako pravna država u našoj savremenoj teorijsko-pravnoj misli ima dodatnu aktuelnost u težnji da se ona oživotvori i uspostaviu svetlu evropskih in- tegracija.4 II Razmatrajući savremena shvatanja naših pisaca treba imati u vidu da se pravna država i vladavinaprava često koriste kao sinonimi, iako to ni- su identični pojmovi. Naime, pravna država i vladavinaprava imaju za- jedničko socijalno– ekonomsko i teorijsko ishodište – građansko društvo i liberalizam. Izražavanjem pravne forme liberalnedržave, oba načela is- tiču neprikosnoveni autoritet prava. Zatim, kako pravnoj državi tako i u vladavini prava zajemčena ljudska prava predstavljaju meru čovekove slobode. Najzad, „puteve i granice svog delovanja“kao i slobodnusferu svojih građana, pravna država– vladavina prava mora „na način prava tačno odrediti i bezuslovno osigurati“.5 Međutim, bez obzira na sličnosti ova dva pojma treba razlikovati jer imaju različito istorijsko, kulturno, nacionalno i geopolitičko porekloi obeležja. Pri tome i sam pojam pravne države ima različitaznačenja, bilo si- stemski, bilo istorijski, odnosno, na kom teorijskom nivou se posmatra pravna država. Ako sada pokušamo sintetički da označimonajznačajnije autore koji se bave pravnom državom onda pre svega pada u oči da jedni određuju šta nije pravna država,a drugi , brojniji,pravnu državu određuju pozitivno. Tako Danilo Basta ističe da pravna država nije (jedno)partij- –––––––––– 3 V. Bibliografija Kopaoničke škole prirodnog prava ( 1986-2003. god), pregled te- ma registar autora i radova, Beograd,2003. 4 Vasić, R.: Pravna država i tranzicija, teorijski model i kontekstualno uslovljava- nje, Beograd,2004. 5 Basta, L.: Politika u granicamaprava, Beograd, 1984, 114-115
ska država, ni totalitarna država, država koja ne poznaje političku katego- riju građanina, u kojoj se svi dele na vlastodršce i podanike, ona koja po- čiva na jedinstvu vlasti, u kojoj nema podele vlasti da bi jedna vlast obu- zdavala drugu, država pravne nesigurnosti koja primenjujerevolucionar- nu zakonitost i celishodnost, država političke i duhovne netrpeljivosti i is- ključivosti, država u kojoj dostojanstvo ljudske ličnostinije postavljeno i priznato kao jedno od osnovnih načela celokupnog pravnog poretka, dr- žava koja neprelaznu granicu svoje vlasti nema u neprikosnovenim ljud- skim pravima i slobodama, država u kojojje pravo sluškinja tekuće poli- tike, država u čijim se zakonimapravda i pravičnost ili ne pominju, ili se to čini vrlo retko, itd, itd.6 Sva ona shvatanja koja određuju šta pravna država jeste imaju za- jedničko obeležje,bez obzira na sve različitosti,da je to država potčinje- na pravu7 i ograničena pravom.U tom smislu važno je imati u vidu i svu različitost određenja prava. Tako RadomirLukić ukazuje na tri vrste pra- va, koje se podrazumevaju kad je reč o ograničenju države pravom. Prvo je tzv. društveno pravo, koje nastaje nezavisno od države u samom dru- štvenom životu. „To znači da postojijedno opšte društveno pravo koje stvara i primenjjuje društvo kao celina i niz posebnihprava pojedinih de- lova društva(pojedinih krajeva, profesija, religija i sl.)“.8 Ovo pravo je slobodnou odnosu na državu koja ga ne stvara, a ne retko društvenopra- vo joj se suprotstavlja i suzbija ga. Društveno pravo može da ima i pri- nudnu sankcijuza prekršaj tog prava. Problem je ako društveno pravo ne raspolaže takvom organizovanom sankcijomi odražava se samo slobod- nom voljom ljudi.9 Ipak„ ukoliko je društvena svest o tome pravu jaka i ona čvrsto ukorenjena u društvu, ono predstavlja jaku društvenusnagu i zaista može da ograniči pravo u užem smislu, državno pravo pa time i sa- mu državu.“10 Drugavrsta prava koje je nezavisnood države i može je još više i jače ograničiti je tzv. običajno pravo. Treća vrsta prava čiji je pojam dosta neodređen, pa dakle, i proizvoljan je tzv. prirodnopravo. S obziromna ovu složenost pojma pravakao atributa pravne države,zaklju- čuje Lukić, neophodnoje pribeći drugom konkretnijem načinu, a on se sastoji u nabrajanju sredstava koja će državu učiniti pravnom „u određe- nom tehničkom preciznom smislu“, kao što su: sudijskanezavisnost, po- –––––––––– 6 Basta, D.: Šta nije pravna država, Gledišta, 1989, br. 10-12, 75-78 7 Lukić, R.: O pravnojdržavi, u : Pravna država poreklo i budućnostjedne ideje, Beograd,1991, 11 8 Nav.delo, 11 9 Isto. 10 Nav.delo, 12; Vukadinović, G.:Pravoi (samo)ograničenje države, u: Pravo i ot- pori, Novi sad1997,41-51
dela vlasti itd. U ovom sažetom razmatranju o pravnojdržavi značajno je što se upozorava na neophodnost prethodnog određenja pojma prava kao atributa pravne države. Pojam pravne države operacionalizuje pravni teoretičar Stevan Vračar oslonjen na ideje SlobodanaJovanovića. Tako pravnu državu odlikuju tri bitne karakteristike. Prva, pravna država može biti samo moderna država. Ona koja se oblikovalapostepeno u Evropi posle Francuske revolucije (1789.) tokom dva stoleća, sve do naših dana. Naime , moderna država je ne samo primerenarazvojnom stepenu dru- štva, nego je i dorasla svom vremenu.Dakle, ona je takva samo ako je i ukoliko je pratila opšti društveni razvoj i progresivna dostignuća.11 Druga karakteristika ispoljava se u tome što je pravna država instituci- onalizovana. To znači da se u jednoj situacijiupečatljivo javlja izrazi- to specijalna organizacija, i da se tako dolazi do posebnog razdvajanja onih ljudi koji pripadaju državnoj organizaciji i onih koji ostaju izvan nje. Izrasta „državna organizacija kao moćna i specijalizovana tvore- vina koja je diktiranazakonomernostima podele rada“.12 U institucio- nalizovanoj državi jasno su i oštro ispoljenerazlike u tri osnovna seg- menta organizacije, državnih delatnosti i njihovih nosilaca, ti segmenti su zakonodavstvo, uprava i sudstvo.Pri tome od presudnog značaja je teorijski formulisan princip podele vlasti, ali još više stvaranje praktič- nih modela u različitim varijantama13. Treća karakteristika ogleda se u tome što je pravna država demokratska država u najvećoj mogućoj meri.Ta demokartizacija ne sme biti prividna, ili fiktivna, već sadržaj- na i realna.Drugim rečima, za pravnu državu smisao procesademo- kratizacije je taj da se „država dovede pod kontrolu naroda, ali pre svega njena zakonodavna vlast.“ Najzad, ideja pravne države, po mi- šljenju ovog autora, usmerenaje na „afirmisanje što objektivnije dr- žavne organizacije¸koja se drži na što realnijoj institucionalizaciji or- gana, a sveukupnostrukturisanje i funkcionisanje države utemeljeno je na pravu. Štaviše, teži se tome da država bude stavljenapod pravo kao nekakavobjektivan poredak“. Ukratko to je država u okvirimaprva, prožeta i ispunjenapravom 14. Pored atributa moderne i institucionali- zovane pravne države značajno i nezaobilazno je insistiranje na tome da je pravna država samo demokratska država. –––––––––– 11 Vračar, S.:Korelacija „pravnedržave“ i „državnogprava“ u : Pravna država po- reklo i budućnostjedne ideje, 22 12 Isto. 13 Isto. 14 Vračar, S.: nav.delo,23; Vukadinović,G.: Pravna država, 155 i dalje.
Razlikujući despotsku, ideološku i demokratsku državu BožidarS. Marković smatra, slično Vračaru, da demoratska država pruža i sve po- trebne uslove „da bude u najvišemstepenu i pravna država“15. Demokra- tija je otvorena prema svim mišljenjima i polazi od toga da nema apsolut- nih društvenihi političkih istina, nego da su te „ istine relativne, kako sa- držinski tako vremenskii prostorno zbog čega i pravni poredak zasnovan na njima treba da bude izraz svesti i volje većine građana, a ne samo jed- ne samouverene manjine“.16 Demokratije, kako tačno ističe B. Marković u svim radovima,od najranijih (1932.) do poslednjih, je samo „metod vladanja, način rešavanja društvenih i političkih pitanja... kao metod vla- danja ona obezbeđuje samo političke slobodei jednakost građana, a pu- tem njih i zaštitu osnovnihljudskih prava, kao i potencijalna ostvarenja svih političkih ideologija i programakoje slobodno prihvati većina građa- na“.17 Takva demokratska država je istovremeno i najrazumnija i najpra- vednija. Idući dalje u produbljaavanju i elaboraciji stava da je pravna dr- žava samo demokratska država, Marković obrazlaže tačno i u teoriji pra- va aktuelnostanovište, da je demokratija samo metod vladanjau smislu rešavanja aktuelnih društvenih i političkih pitanja. U našoj pravnoj nauci i filozofiji prava, u okviru celovito izgrađe- nog prirodnopravnog shvatanja Slobodan Perović razvija postavku da je pravna država, u stvari, prirodno pravo na pravnu državu. Naime, Pero- vić kao osnivač i glavni predstavnik „Kopaoničke škole prirodnog prava“ u okvir heksagonaprirodnih prava stavljai pravnu državu. Sadržinupri- rodnih prava čini pravo na život, pravo dobijeno rođenjem iono u heksa- gonu prirodnogprava zauzima prvo mesto. Pošto čovek živi u zajednici na osnovu svog socijalnog nagona, on ima pravo da živi u racionalnoj slobodi, tj. slobodi koja je ograničena slobodomdrugih i to je pravo na slovodu u racionalnom (umnom smislu).Iz ta dva prirodnaprava proisti- ču i ostala:pravo na imovinui privrednu delatnost, pravo na tekovine kulture, pravo na pravdu i šesto, pravo na pravnu državu. Polazeći od činjenice da se pojmu pravne države možeprići sa razli- čitih tačaka gledišta Perović smatra da je najplodonosniji onaj način koji u pravnojdržavi vidi takvu državu koja je u svom pravnom i političkom sistemuobezbedila vladavinu načela legitimiteta i legaliteta , i koja se kreće u granicama društvenetolerancije.18 Razrađujući ovo shvatanje Pe- –––––––––– 15 Marković, B.: Despotska, ideološka i demokratska država, u : Pravna država po- reklo i budućnostjedne ideje, 105; O pravednom pravu, Novi sad, 2003. 16 Nav.delo, 106 17 Isto. 18 Perović, S.: Pravnofilozofske rasprave, Beograd, 1995, 417
rović ističe u pogledulegitimiteta kao atributapravne države, da su dr- žavna vlast i samovolja zaustavljeni ustavom i zakonomi to tako „ da se time neprikosnoveno štite osnovna prava i slobode ljudi“. Poredak jedne pravne države mora daproizilazi iz demokratije i sistema ljudskih prava i sloboda , a stiče se odlukomvećine, a ne odlukom manjine.19 Iz ovoga proističe da legitimitet ima dve osobenosti, vladavinu prava, a ne sile, i potčinjenostsvih pa i gospodara pravu u smislu dužnosti. Drugo svojstvo pravne države legalitetse ostvaruje kada se poslušnost i jednakostsvih pred zakonom pretvori u obavezu svih. Tako on stiže do idealne pravne države koja podrazumeva državu u kojoj je obezbeđena vladavina načela legitimiteta i legaliteta do stepena zamišljene konsekvence, da je svaki zakon izrazvolje svih i da se svaki zakon u svakomslučaju primenjuje na pravičan i jednak način. U takvom idealnom smislu pravna država ne po- stoji, nije ni postojala, niti će postojati.Otuda, smatra Perović, treba uve- sti tzv. područje društvene tolerancije na kojojoj počivaju načelo legitimi- teta i legaliteta. A to znači da se u jednoj konkretnoj situaciji obezbeđuje slobodna volja i njeno slobodno ispoljavanje svih onih koji su pozvani da donesu odrerđenu odluku.20 Načelo legitimiteta, s jedne strane, u uslovi- ma pluralizmamora biti tako ispoljenoda se preko njega , istinito, a ne fiktivnoizražava relevantna voljavećine. S druge strane, načelo legaliteta kreće se u granicama društvene tolerancije kada pravna sigurnost nije ugrožena. I jedno i drugo se mogu utvrditiu praksi egzaktnim putem. Na taj način stiže se do jednogprihvatljivog , integralnog pojma pravnedrža- ve koji obuhvata filozofsku, političku, pravno-teorijsku i pozitivnoprav- nu dimenziju. Nastavljajući neprekinutu liniju stavova i idejakoji vode od Božida- ra S. Markovića, Dragan Mitrović s pravom smatra da se u pravnojdrža- vi ligitimnost državne vlasti uvek mora izvoditiiz njene legalnosti, a ne obrnuto.21 Izvođenjem legitimnosti iz legalnosti smatra se pokazateljem da li u državi postojivladavina prava ili ljudi22 . Za postojanjepravne države važno je da budu ispunjeni odgova- rajući društveni,državno-organizacioni i pravno-tehnički uslovi. Me- đu različitimdruštvenim uslovima posebno mesto pripada stabilnosti, homogenosti, redu, miru, pravnoj svesti i ideologiji,javnom mnjenju i različitim interesnim grupama. U državno-organizacione uslove autor ubraja demokratiju, podelu vlasti i funkcionalnu organizaciju državne –––––––––– 19 Nav.delo, 422 20 Nav.delo, 422 21 Raz, DŽ.: Etika u javnom domenu, Podgorica, 2005,403-412 22 Mitrović, D.: Uvod u pravo, Beograd, 2008 ( u štampi),172
vlasti. Mitrović se zadržava i na bitnim pravno-tehničkim uslovima i sredstvima koja utiču na postojanje i ostvarivanje pravne države. Tu pre svega ubraja klasičnapravna sredstva kojima se obezbeđuje zako- nitost rada uprave i sudska kontrola upravnih akata, ustavnost rada za- konodavstva i ustavnogsudstva, uključujući i druga sredstva instituci- onalno-pravne i vanpravnekontrole.23 Autor posebno insistira na do- broj tehnici stvaranjai primene prava, u smislu da pravni propisi mo- raju da budu jasni, precizni,napisani jednostavnim i lako razumljivim jezikom, trajni i dostupnizainteresovanim subjektima prava kako bi mogli što bolje da se primenjuju.24 Njihov broj mora da bude sveden na razumnu meru tako da mogu da se sprovedu saglasnozakonom pro- pisanom postupku. To mora da se čini tako da se ne vređaju lična pra- va, ljudsko dostojanstvo i druge vrednosti. III Šta reći umesto zaljučka? Pre svega treba objasnitii odrediti sam pojam prava da bi se kritički odredili prema različitim gledištimapra- vne države u našoj savremenojpravnoj teoriji. Ako se pravo shvati in- tegralistički,25 „trodimenzionalno“ , onda se ono iskazujekao poseban društveni proces u kome su ponašanja, vrednosni stavovi i normativna sfera uzročno i funkcionalno povezani i međuzavisni. Tako je pravo dinamično jedinstvonormi, određenih konfliktnih društvenih odnosa, vrednosnihstavova i ciljeva.Ovo pravnoteorijsko stanovište objedi- njuje trijadnu strukturuprava, normativnu, sociološku i vrednosnudi- menziju. Na taj način se odbacujeredukcionističko shvatanjeprava koje pojednostavljuje stvarnosta time se i približavamo određenju pravne države. Prihvatajući gledišteda pravnu državu čini jedinstvonačela legitimi-teta i legaliteta, a težeći teorijski razrađenom i prektičnooperativnom poi- manju pravne države onda pravna država sadrži nekolikobitnih principa koji određujunjena osnovna svojstva,pravni i demokratski karakter. Ti principi su: poštovanjepravde i pravičnosti, uvažavanjeljudskih sloboda i prava, podela i ravnotežavlasti, ustavnost i zakonitost, poopštivost pra- va, pravnasigurnost, nezavisnosudstvo, pravnaefikasnost i moderan konceptcivilnog društva26. –––––––––– 23 Nav.delo, 173 24 Up. Fuler, L.: Moralnost prava, Podgorica, 1999, 37- 97 25 Vukadinović, G.: Teorija države i prava , knj.II, Novi Sad, 2007,35 26 Vukadinović, G.: Teorija države i prava , knj.I, Novi Sad, 2007,122i dalje.
Stoje pitanja šta ako se u jednoj državi ne ostvaruju ta načela?Ili ako se ne ostvaruju u granicama društvenetolerancije? Tada građani ima- ju pravo na otpor protiv izopačenog zakona, zakona suprotnom moralu, „zakonskog neprava“, kako je to smatraoGustav Radbruh. U teoriji prava ističe se da pravo na otpor postoji samo u nepravnoj državi, protiv zloči- načke vlasti. Na to pravo je još Džon Lok upozoravao, a danas naročito Artur Kaufman27 i Džon Finis28, ali to jetema za jedno drugo razmatranje i analizu. –––––––––– 27 Kaufman A.: Pravo i razumevanje prava, Beograd, 1998 28 Finis, DŽ.: Prirodno pravo, Podgorica, 2005
Gordana Vukadinović, Ph. D., Full Professor Novi Sad, Schoolof Law
Contemporary concepts of rule of law as seen by serbian professors of legal science
Abstract
As an introduction to this work, the author chronologically introdu- ces the issue of rule of law in contemporary Serbian theory of law. Subse- quently, the focus is directed to the views of authorswho call attention to what rule of law actuallyis. Being at the standpoint that certain rules of law need to be theoretically justifiedand practically effectuated as states of legitimacyand states of legalitywithin the boundariesof social tole- rance, the author emphasizes that they rest on the concepts of respecting law and lawfulness, valuing human rights and freedoms, the distribution and balanceof power, constitutionality and lawfulness, universality of law, legalsecurity, independent jurisdiction, legal efficiency and a mo- dern conceptof civil society.
Comments