Tehničke norme ili tehnička upustva su pravila koja određuju primenu određenih znanja pojedinih nauka i veština u raznim oblastima kao i sama ta znanja. Tako postoje razne norme u građevinarstvu o zidanju zgrada i drugih objekata; u tehnici o izradi mašina i drugih sprava; u farmakologiji o izradi lekova; u medicini o načinu upotrebe lekova i lečenja itd. Ove norme su upućene ljudima, odnose se na njih i po tome nose društveni karakter. Ali, za razliku od drugih duštvenih normi, tehničke norme ne regulišu odnose između ljudi, ne reglulišu druš- tvene odnose, već odnose ljudi prema određenim tehničkim znanjima i pravilima.
Tehničke norme ne sadrže određene, propisane sankcije. Nepoš- tovanjem tehničkih upustava nastupiće posledice kao neminovnost tehničkih pravila a ne kao propisane sankcije. Ne određuju se sankcije u slučaju nepoštovanja pravila o gradnji, već nastupaju odgovarajuće posledice prema tome koliko se nisu pravila poštovala. Ili, nepridržavanjem pravila o lečenju ne određuju se sankcije, već nastupaju odgovarajuće posledice. Međutim, kod društvenih normi sankcije se propisuju, određuju za nepoštovanje dispozicije.
Tehničkim normama se izražava određena objektivnost na koju čovek ne može uticati. Čovek se mora pokoravati tim pravilima. Ako hoće da gradi određeni objekat, čovek mora da poštuje pravila o gradnji takvog objekta. Te su norme objektivna nužnost. Međutim, društvene norme stvaraju ljudi. One su izražaj njihove volje. Doduše, ni društvene norme ne mogu biti van stvarnosti i realnih mogućnosti ljudi, ali, u svakom slučaju, kod društvenih normi je, kako u stvaranju tako i u primeni, izražena volja. Ona naročito dolazi do izražaja u primeni. Čovek ne mora poštovati društvene norme. Poštovanje normi zavisi od njegove volje. Ako ne poštuje norme, primeniće se sankcija.
Tehničke norme mogu postati i društvene norme u užem smislu. To je onda kada se sankcionišu, kada se za njihovo nepoštovanje odredi sankcija. Tako tehničke norme mogu postati pravne. Ako država naredi vakcinaciju građana od nekih bolesti i propiše sankciju ukoliko se te norme ne poštuju, pravila o vakcinaciji dobila su i karakter pravnih normi.
Društvene norme mogu se različito podeliti. Pri tome se može poći od raznih kriterijuma. Međutim, sva obeležja sa kojima se čine podele, manje ili više se izražavaju u sankciji. Sankcije prilično govore o drugim kriterijumima i obeležjima norme. Tako, teža sankcija ukazuje na sadržaj norme, veličinu povrede, organizaciju primene sankcije itd. Stoga se pomoću sankcije i njenih obeležja mogu činiti razne klasifikacije normi, koje skoro u potpunosti obuhvataju društvene norme i čine osnovu njihovog proučavanja.
Obeležja sankcije mogu biti različita, ali od posebnog su značaja težina sankcije, sredstva kojima se sankcija ostvaruje i subjekt, organ koji sankciju primenjuje. Polazeći od ovih obeležja mogu se vršiti razne klasifikacije normi. Ako su sankcije teže, a dobra koja se oduzimaju sankcijom veća, utoliko je norma važnija za društvo. Smrtna kazna kao najteža kazna propisuje se kod onih normi čija je povreda od velikog značaja za društvo, državu. To su važne norme i teške povrede čija je opasnost od posebnog značaja za društvo. Ukoliko su norme važnije i povrede veće, utoliko su i sankcije teže. U tome se mogu vršiti dalja različita klasificiranja prema težini sankcije, važnosti norme i veličini povrede, prekršaja.
Sankcije se mogu izvršiti različitim sredstvima, načinima. I tu su moguće različite podele. Međutim, dva su osnovna načina izvršenja sankcije. Prvo, sankcija se može izvršiti dobrovoljno od strane subjekta koji je učinio prekršaj dispozicije i drugo, sankcija se može izvršiti od posebnih organa upotrebom određenih sredstava. Ako subjekt dobrovoljno ne izvrši sankciju, određeni organi primenjuju sankciju. Sredstva, načini izvršenja sankcije od organa su različiti, zavisno od veličine prekršaja, važnosti norme i težine sankcije. Svi ovi elementi su tesno povezani. Tako za izvršenje smrtne kazne kod povrede pravnih normi postoje posebni organi i načini izvršenja sankcije. Raznovrsnost načina izvršenja sankcije može se primetiti raznim poređenjima sankcija, vrstama dobara koja se oduzimaju sankcijom itd. O ovome će se posebno govoriti kod sankcija pravnih normi, jer to i čini predmet pravnih nauka.
Sankcije se mogu primenjivati od raznih subjekata. Kod primene sankcije po pravilu se određuju subjekti i retko se sankcije primenjuju od svih subjekata i neorganizovano. I u ovoj oblasti mogu se vršiti razne klasifikacije i s obzirom na razne subjekte, organe i organizacije koje primenjuju sankcije, praviti mnogobrojne podele. Međutim, u najširem smislu može se izvršiti podela na tri grupe: prvo, da sankcije primenjuje neorganizovano društvo; drugo, da sankcije primenjuju druš- tvene organizacije i treće, da sankcije primenjuje država.
U prvom slučaju ne postoje posebni stalni organi koji imaju za zadatak primenu sankcija. Čitavo društvo, svi subjekti, bez organizovanosti primenjuju sankciju (primer - linč). Pokatkad, mogu postojati neki oblici i načini primene sankcije, ali to je više vezano za običaje, tradiciju koja vlada u društvu. Tako se u krvnoj osveti mogu naći izvesna pravila u izvršenju sankcije, mada je i tu primena stihijska i samo vezana za izvesna opšta pravila običaja.
U drugom slučaju sankcije primenjuju društvene organizacije. Tu postoji veća organizovanost. Postoje određeni organi i postupak propisan pravilima organizacije pomoću kojih se utvrđuje povreda normi, određuje sankcija i ista primenjuje. Tako postoje razni sudovi, komisije i drugi organi. Kako organizacije mogu biti različite, to i njihovi organi za utvrđivanje i primenu sankcije mogu biti različiti.
U trećem slučaju sankciju primenjuje država. Ona raspolaže posebnim aparatom koji u određenom postupku utvrđuje povredu norme i primenjuje sankciju. Od svih organizacija država ima najbolje organizovani aparat. Tako se ona i razlikuje od drugih organizacija. Norme čije povrede utvrđuje država i primenjuje sankcije čine posebnu vrstu društvenih pravila - pravne norme. Tako se ona i razlikuje od dru- gih organizacija. Tako kod pravnih normi i njihovih povreda imamo najbolje i najviše organizovanu primenu sankcije.
Pravilo je da je primena sankcije organizovanija, ukoliko je norma važnija, njena povreda veća i sankcija teža. Međutim, ima i vrlo teških sankcija koje se mogu neorganizovano izvršiti. Tako linč vrši neorganizovano društvo, ne postoji poseban organ, subjekt koji će izvr- šiti sankciju, već to vrši masa neorganizovano.
dr Miroljub Simić
dr Srđan Đorđević
mr Dejan Matić
Commentaires