U društvu postoje mnogobrojne i vrlo raznovrsne norme, jer su i ponašanja ljudi brojna i raznovrsna. Postoje vrlo raznovrsni društveni odnosi koji se regulišu raznim normama. Vrlo često su i isti društveni odnosi regulisani različitim normama. Tako imamo izvesne odnose regulisane i običajnim i pravnim normama itd.
Nesporno je da društvene norme stvara društvo sa svojim autoritetom i potencijalom stvaralačke energije. Ali, normu stvara ili sveukupno društvo ili određena društvena zajednica; na osnovu ovakvog kriterijuma i podele stvaraoca, društvene norme kao tvorevina čitavog društva su opštije, a određeni oblik društva, tj. društvena zajednica ili organizacija stvara posebne društvene norme. Pri ovakvoj podeli, treba imati u vidu da se između ovih vrsta društvenih normi ne formira hijerarhijski odnos povezanosti, jer posebne norme ne izviru iz opštih već su rezultat svesnog delovanja ljudi u određenoj društvenoj zajednici, koju prate određena obeležavajuća svojstva i splet okolnosti prisutnih upravo u ambijentu te određene društvene zajednice. Ove posebne norme, pak, mogu biti unutardruštvene i međudruštvene (interne i eksterne).
Ne nastaju sve društvene norme na isti način, jer mogu biti posledica spontatnog, neorganizovanog, stihijskog delovanja ljudske mase ili svesnog, namernog, planiranog stvaranja organizovane društvene zajednice. Spontanost nastanka društvenih normi podrazumeva dugotrajan, stupnjevit, postepen proces stvaranja norme. I na ovaj način nastala, društvena norma u svom argumentovanom izvorištu ima utemeljenost u svesti i volji čovekovoj; neophodno je da dođe do podudarnosti ljudskih svesti i volja o identifikaciji cilja, vrednosti i sredstava društvene norme. Ali, ovaj proces nastajanja društvene norme je spor, i upravo zbog toga uvreženiji je u svesti ljudi; izraženija je sklonost i volja čoveka da poštuje pravilo društva. Sporost u nastajanju podrazumeva i sporost u menjanju, tj. konzerviranost ove vrste društvenih normi. Svesno, odnosno, namerno stvorene društvene norme plod su delovanja organizovanog oblika društvene zajednice. Prisutna je tehnička preciznost i unapred pripremljena planirana aktivnost na planu stvaranja društvenih normi. Brže nastale, brzo se mogu i promeniti.
Zbog brojnosti i raznovrsnosti društvenih normi, moguće su i razne podele. Zavisno od cilja koji želimo postići i kriterijuma, mogu se i praviti razne podele. Tako se mogu činiti podele prema tome ko stvara društvene norme, načinu stvaranja, sadržaju, sankciji koju sadrže norme, ko primenjuje norme itd. S obzirom da pravne nauke ne proučavaju sve društvene norme, već samo određenu vrstu pravne norme, to će se kod društvenih normi ukazati samo na dve osnovne, bitne podele. Prva, podela društvenih normi na tehničke i društvene norme u užem smislu ili izdvajanje tehničkih normi kao posebne vrste od ostalih društvenih normi i druga, podela društvenih normi prema sankciji. Isto tako, ukazaće se na izvesne društvene norme koje su od posebnog značaja za pravne norme, pravo, kao što su to: običaj, moral i norme društvenih organizacija. Ovo zbog toga što su ove podele i norme važne za pravne norme, odnosno pravnu nauku.
dr Miroljub Simić
dr Srđan Đorđević
mr Dejan Matić
Comments